„Зли дуси“ нису роман о Русији деветнаестог века. То је роман о томе шта се дешава када идеја постане важнија од човека - а то се, нажалост, никада не дешава само другима.
Достојевски је једини писац који је револуцију описао пре него што се догодила - не зато што је био пророк, него зато што је разумео механику опседнутости. Идеја која не трпи питања већ је насиље, само још није стигла до руку.
Студија „Зли дуси у визији Достојевског“ води читаоца кроз тај механизам пажљиво, без пречица: од Ставрогинове празнине до Верховенског прагматизма зла.
Читање Достојевског не чини човека бољим аутоматски. Али га чини теже преваривим - а то је, у нашем добу, можда исто.